Topli film

Jovićević ide istorijskom stazom kako bi gledaoca doveo do današnje situacije i pokazao apsurdnost društvene svesti o novopuritanskoj epohi, koja u Srbiji poprima veoma nasilnu dimenziju. Zapadni svet koji je tobože prihvatio homoseksualnost doživljava i sopstvenu reakciju, što Topli film čini aktuelnim i univerzalnim.

Topli film zavređuje pohvale na račun montažne raznovrsnosti – što je bilo poprilično izazovno imajući u vidu hibridni okvir priče i ključne postavke ovog filma, a za šta je zaslužna Nataša Pavlović, ujedno i jedna od producentkinja ovog ostvarenja – kao i jasno primetnog prisustva blage i blagotvorne ironije, uvek tako bliske kempu, koji u većini slučajeva, u filmskim kvir delima iz raznih epoha, društvenih sistema i konteksta i sa raznih meridijana, predstavlja značajno oruđe i zajednički sadržatelj. Topli film jeste nešto apartno u ovdašnjoj kinematografiji.

Jugoslovenska i srpska kueer kinematografija posebno je još jedna crna rupa u koju se treba pretvoriti kada se razmišlja o kueer kinematografskoj reprezentaciji. Dragan Jovićević pokušava da u ‘Toplom filmu’ sve izvuče na površinu, uz sjaj, rediteljske invencije i niz filmskih klipova. To je dobar ulazak u kueer bioskopski kanon zemlje koja još uvek polako ide ka prihvatanju među rasističkim, homofobičnim povicima.

17. izdanje Beldocsa otvoreno je 22. maja regionalnom premijerom filma „Topao film“ u režiji Dragana Jovićevića. Film istražuje reprezentaciju LGBTKI+ likova kroz istoriju jugoslovenske i kasnije srpske kinematografije, ali i društvene okolnosti koje su dovele do različitih tretmana ovih likova.

Impresivno istraživanje i autorova želja da stvori neizbrisiv trag reprezentacije kueer života u jugoslovenskom filmu.

Izuzetno dinamičan, vizuelno atraktivan sa dosta humora, ovo je film puta koji nas vodi kroz Jovićevićevu dobro odabranu i nepoznatu filmsku istoriju.

„Topao film” služi kao veoma informativan vodič kroz zaboravljenu i marginalizovanu istoriju jednog aspekta srpske i jugoslovenske kinematografije, ali i kao svojevrsno ogledalo usmereno ka gledaocima koji su suočeni sa sopstvenim neznanjem, predrasudama ili čak zaboravom. Ali, što je još važnije, film uspeva da ostane veran svom naslovu i zrači malo radosti i topline, i samim tim bude istinski zabavan.

Vredi iznova podsećati da je u Jugoslaviji, Srbiji, Turskoj ili bilo kojoj drugoj zemlji na planeti glavni izvor homofobije visceralna homoseksualnost; Varm Film to dobro postiže.

Kroz bogatstvo arhivskog materijala, glumačku igru Đorđa Mišine i Đorđa Galića i intervjue sa nedavno preminulim glumcem, scenaristom i rediteljem Milanom Jelićem, gej ikonom, „Almodovarom pre Almodovara” i tvorcem kultnog „Bubašintera” (posvećen mu je „Topli film”) i brojnim teoretičarima i rediteljima, Dragan Jovićević činjenično ilustruje diskretno, ali značajno prisustvo kvir tema tokom dugih decenija postojanja jugoslovenske i srpske kinematografije. U film je ukomponovana i istorija promena u načinu gledanja na ovu tematiku u samom društvu koje je ranije, čini se, bilo ipak tolerantnije. Možda, zapravo, tiše.